Očekivanja od sebe i joga prakse

U tekstu preuzetom, prevedenom i prilagodjenim sa sajta Joga Journal autorka Janet Stone, inače učiteljice joge i mame dvoje dece, bavi se pitanjem kako naći vremena za jogu kada nam deca uđu u život, kada nemamo vremena za sebe, a kamoli još za jogu. Između ostalog, govori i o jednoj važnoj postavci a koju često prenebregnemo, a to su naša očekivanja – zaboravljamo da ne možemo imati ista očekivanja kad se životne okolnosti promene. Više o tome i o joga praksi možete pročitati dalje u tekstu, a original na engleskom je dostupan na strani Yoga Journal http://www.yogajournal.com/poses/yoga-for/moms/yoga-moms-make-time-yoga/

Joga za mame /ali i za tate/*: kako naći vreme za jogu?
Janet Stone

Za roditelja VREME je stvar broj jedan. Vreme je uvek dragoceno. U avanturi zvanoj majčinstvo imate osećaj kao da ste u vrtlogu u kojem je vreme, kao što ste već iskusili, retkost. Retki su momenti kad se može samo razmišljati, kad se razgovara bez prekidanja, ili kad se može voditi računa o svojim osnovnim potrebama. Jedno pitanje koje često čujem od roditelja jeste – Kako da nađem  vreme za jogu kad ne mogu ni da se istuširam?

Ono što sam primetila tokom godina kako sam i sama roditelj i kako kreiram podršku za druge roditelje jeste da ne postoji predstava pre rođenja deteta koliko je velika promena kad ono uđe u naš život. Sve se menja, ali mi i dalje imamo stara očekivanja kako bi joga praksa trebalo da izgleda bazirana na iskustvu kako je bilo pre nego što je dete došlo na svet. Ali to ne znači da nemamo vremena za jogu.

Pitajte sebe – šta čini joga praksu?

Prvo, uzmite u obzir momente koje imate tokom dana i šta radite sa svojim vremenom. Važno je postati svestan/svesna količine ljubavi i pažnje koja je usmerena na vaše dete ili decu (…). To pomaže da se napravi realistični vremenski okvir za različite aspekte vašeg života, uključujući i joga praksu.

Potom se zapitajte: koji su moji najdublji ciljevi, smisao mog života?  Istraživanje najdubljih stremljenja može objasniti vaše postupke, način kako koristite vaše vreme, kako kreirate prostor za stvari u vašem životu, vašu vitalnost, pa čak i vaše zdravlje. Ako je jedan od vaših najvažnijih ciljeva model zdravlja, balansirani život sa decom sa naglaskom na ljubavi prema sebi i pažnji prema sebi, onda usmeravate svoje vreme i pažnju kako biste negovali ovaj model.

To bi mogla da bude petnaestominutna šetnja u prirodi koja odjednom postaje vaša “praksa”, ili 30 minuta ‘ozbiljnih’ asana, ili 5 minuta duboke pranajame. Što postajete više realistični u vezi sa svojim vremenom, time možete da proširite svoju definiciju šta čini “praksu”. Učinite ovu praksu izvodljivom u okviru trenutne situacije u vašem životu, tako da možete da iskočite iz vrtloga osećaja krivice zbog uzimanja previše vremena vašoj deci, zarad osećaja krivice što se ne starate o sebi. Zapamtite da joga praksa može da traje i samo nekoliko minuta.

Što se manje stresiramo oko toga što nemamo dovoljno vremena, čudno, ali time ga imamo time više.

Prevela i prilagodila: Joga, joga za decu, postnatalna joga

*prim. ur. Joga, joga za decu, postnatalna joga

enjoying life outdoor-galina barskaya, https://www.dreamstime.com/

enjoying life outdoor-galina barskaya, https://www.dreamstime.com/

Advertisements

Usporavanje za bolji san

Tekst je preuzet, preveden i prilagodjen sa sajta Joga Journal, autorice Janet Stone, joga učiteljica i mame dvoje dece http://www.yogajournal.com/poses/yoga-by-benefit/insomnia/mom-asana-slow-down-for-better-sleep/

San… da, molim! Skoro svaki roditelj kojeg sam srela je naveo nedostatak sna kao njegov/njen najveći izazov. Bez adekvatnog sna dobro ne razmišljamo, reagujemo iz našeg starog obrasca i sve (možemo da) osetimo kao nepremostivo. U osnovi, “ne osećamo se kao mi” kad nam nedostaje sna. Pa, šta da se radi? Spavati, naravno. Ali kada, kako?

Tokom mnogih godina istraživanja, otkrila sam da većina nas želi da održi sve isto u svom životu, čak i kada postanemo roditelji. Želimo i dalje da imamo društveni život koji smo imali pre dece ili imamo očekivanja da vreme za partnera bi trebalo da bude kao što je nekada bilo pre nego što smo postali trio ili kvartet. Nespremni smo da kažemo ne, da isključimo telefone i sl, da budemo mirni i da usporimo. Moja najveća sugestija svakom novopečenom roditelju jeste da kaže ne svemu što nije ono osnovno, te da svakog dana nađe vreme da isključi sve telefone/kompjutere. Ako imate bebu kod kuće, isključite vaše sprave i dremnite sa svojim detetom. Naša tela oslobađaju oksitocin kad se odmaramo pored naših beba, dok slušamo njihovo disanje i osećamo njihove otkucaje srca ponovo blizu sebe. Taj hormon blagostanja u stvari pomaže da se smanji stres, što je ključno kada pokušavate da usporite.

Kada spavanje nije moguće, pokušajte da odmorite. Kada se odmaramo, svi imaju koristi od toga. Znam da isključivanje nije jednostavna stvar. Govori nam se sa svih strana da pratimo sve, da ostanemo uključeni i prisutni, i da radimo sve što smo radili ranije. I to sve dok organizujemo igre, kuvamo milion više jela nego što smo i zamislili, i tešimo svakog kad plače. Kako god, ako naša kultura neće da dozvoli odmor, vi sami morate to da uradite, kreirate viziju roditeljstva i doma za koju znate da će održati vas i vaše mališane u godinama koje su ispred vas.

 

Dozvoliti sebi: sama sebi na prvom mestu (bar ponekad) – utisci sa časa joge za mame

Nije lako biti mama i u nekom momentu odlučiti se na moto – sama sebi na prvom mestu. Kako kaže jedna mama: najlakše mi je odreći se svojih želja i potreba. Možda ne najlakše, ali svakako je najbrže.  A i sramota je – kako ja, je l’, kao mama, mogu da imam svoje potrebe kad je bebina na prvom mestu? Da li to znači da ja nisam dobra mama?

Naravno da je važno da se brinemo o bebi, i naravno, najvažnije nam je da je beba dobro u svakom smislu te reči, te sve činimo da tako i bude. Međutim, neke potrebe mogu da zadovolje i drugi,  a mi da se pozabavimo sobom, makar pola sata, sat vremena. Ona čuvena rečenica – ako sam/a sebi nisi dobar/dobra, kako ćeš to biti drugome – ne može više da važi koliko u ovom slučaju.

Mnoge mame s kojima sam pričala, a i koje dolaze na časove joge, su veoma umorne, pa čak i iscrpljene. Uživaju sa svojim bebama, ali im treba i barem mali odmak.

I vidim koliko je neophodno da se bar nakratko, odmaknemo od kuće, da uradimo nešto za sebe, da podelimo s drugim mamama dileme, strahove, pitanja, razmišljanja. Tada se lakše i s novom energijom vratimo svojim milim bebama/deci.

Ponekad se osećam kao da sam i sama u nekom ‘mama-kovitlacu’ koji me nosi i kao da pokušavam da se uhvatim za nešto stabilno. A za šta drugo, ako ne za sebe. To nas, između ostalog, i joga uči.