Priča o jogi za decu (odlomak s opuštanjem :)

Saša i Maša vole da se lepo opuste u jednom relaksirajućem položaju. Leže na podu ili tlu na leđima, noge su blago raširene, ruke su uz telo, dlanovi okrenuti nagore. Zatvore oči, dišu svojim ritmom i – uživaju.

Kako se vi odmarate? Šta vas najviše opušta?

(odlomak iz knjige Priča o jogi za decu)

opustanje.png

Advertisements

Priča o jogi za decu (odlomak sa svećom :)

Na tom lepom mestu uz jezero Saša, Maša i baka su ostali da još malo rade jogu. Nastavili su sa svećom. „Kakva sad sveća?“, upita deka koji im se upravo pridružio.

deka i sveca

„Obrnuta!“, viknuše svi uglas. Maša i Saša obožavaju sveće, i one prave, ali i joga sveću. A kad mogu da iskombinuju i jedno i drugo, nema veće sreće. Čuli su da se sveća naziva i obrnuti položaj. Pa jeste, ima smisla, noge su gore, sasvim je suprotan od normalnog uspravnog položaja.

svece

Kad su saznali da su obrnuti položaji dobri za krvotok, vid, sluh, koncentraciju itd, još su ih više zavoleli. Evo kako izvode položaj kose, pripremne sveće…

 

Reč, dve o knjizi Priča o jogi za decu

… I dok se oprobavaju u raznim položajima, a posebno u onim njima interesantnim koji liče na nešto konkretno, na pojave, biljke, životinje, predmete − deca ne samo da se razgibavaju, bivaju fleksibilnija i grade bolji odnos prema svom telu, nego uče i mnogo više. Uče kako da se opuste kad su pod pritiskom, kako da dođu do novih veština i steknu samopouzdanje i sposobnost samoprihvatanja, a sve to je najlepše kad stiže kroz zabavu. Igrajući se, deca uključuju svoju maštu dok zauzimaju položaje. Joga uči, a ova knjiga predlaže deci kako da se, koliko je to moguće, uhvate u koštac sa životnim izazovima koji se postavljaju pred svako dete. Naravno, bez ikakvih „recepata“.

U našem društvu deca uče mnogo toga, ali čini mi se malo o sebi samima, o samoprihvatanju, o samopouzdanju, kako da se osećaju povezana sa sobom i svojim zdravljem, da budu uravnotežena i puna života, da prihvataju sebe takvu kakva jesu, da uče o svojim granicama. Joga uopšte, ali i ova knjiga, otvara prostor da se deci pruži mogućnost da se što bolje povežu sa sobom, svojim telom, svojim osećanjima i mislima, ali i sa svetom oko sebe. A koliko su ovi odnosi važni za buduće izazove i uspehe nije potrebno posebno naglašavati.

Stoga je ova knjiga prvenstveno priča za decu; ona teži da ih usmeri da bolje upoznaju sebe, da otkrivaju i koriste sopstvene mogućnosti, da razvijaju istinski human odnos prema ljudima i prirodi čiji su deo. Ona nije pravi priručnik joge: u njoj nema teorije niti velikih objašnjenja, a izbor položaja i tehnika disanja sveden je na one najzanimljivije. Knjiga je utoliko priručnik što, korak po korak, kroz neke od osnovnih tehnika, predstavlja početak i inspiraciju da zajedno sa decom dalje zaronite u jogu i učenje o sebi a uz to i da se igrate i uživate…

(Odlomak/iz uvoda, Priča o jogi za decu, autorka: Helena Rill, ilustratorka: Asja Vasiljev)

kobra