Joga za decu – šta kažu istraživanja?

Šta je joga za decu, zašto i kako se radi? Da li je korisna i ima li smisla? Šta kažu istraživanja? Neki od odgovara nalaze se u tekstu koji je objavljen u novembarskom broju Sense, a piše ih Helena Rill

Svakodnevica i život pred nas postavljaju razne izazove. Očekivanja koja imamo od sebe ali i od drugih, donose nam sve više raznih uloga, perspektiva, postignuća, ali i više stresa. Sve manje vremena imamo za sebe, zanemarujemo čak i svoje osnovne potrebe, a sve to, na kraju, ume da uzme svoj danak. Tada počinjemo da osećamo simptome na raznim  nivoima. Nečega smo svesni, nečeg i ne toliko, ali odrasli smo i svakako odgovorni, što znači da je na nama da nešto učinimo za sebe. Međutim, deca nemaju još dovoljno razvijenu svest niti alatke kako da se nose sa onim spolja i sa onim bogatim unutrašnjim svetom.

Prilikom fizičkog, emocionalnog, socijalnog i intelektualnog odrastanja, deca su izložena velikom nivou stresa. Postala su opterećena, mnogo više nego ranije, koliko nekim novim zahtevima koje postavljamo pred njih, toliko i onim šta prati savremeno odrastanje. Pokušavaju da se nose se sa slikom o sebi, kako treba da izgledam, šta treba da radim i kako da se ponašam; nose se sa učenjem, pažnjom, nasiljem, stresom, prekomernom težinom, pa čak i depresijom. Koncentracija slabi, a emotivna ravnoteža je poremećena. Susreću se sa tenzijama i stresom gde se traži „bori se ili beži“ odgovor. Kad taj stres počne da biva hroničan, samim tim se javlja i povećani krvni pritisak, slabi imuni sistem, čineći ih osetljivijim i podložniji bolestima. Taj stres opet doprinosi osećaju iscrpljenosti, neprilagođenosti, niskom samopozdranju, izolaciji, gubitku kontrole, javljaju se anksioznost, insomnija. Česti su stomačni problemi, promena raspoloženja, glavobolje… Fokus je najčešće izvan njih, na to utiču i tehnologije. Stvari se i dalje menjaju, digitalni svet je postao jedno od centralnih mesta, sa svim svojim dobrim i lošim stranama. Po jednom istraživanju u SAD-u,  generacija milijanaca je generacija koja je najviše od svih do danas izložena stresu. Onda se zapitamo, šta tek onda čeka sledeće generacije.

Poznato je da deca od svojih roditelja/staratelja umeju dobro da sakriju svoj nemir kako bi ih poštedeli brige što i njima katkada otežava da budu svesni šta ih muči.

Zbog svega toga su deci potrebne alatke za razvoj samorefleksije, samozaštite, samoregulacije i holističkog samorazvoja, kako navode Ingunn Hagen i Usha S. Nayar, u „Yoga for children and young people’s mental health and well-being research review and reflections on the mental health potentials of yoga“. (Iskrene preporuke za čitanje ovog rada.)

Dakle, potrebno je detetu obezbediti mirnu sredinu, usmerenu na samo-prihvatanje, da bi se osećali povezani i celi, kako bi imali zdrav, balansiran i ispunjen život. Potrebna je pomoć da osluškuju ono unutar njih, svoja tela, osećanja, ideje.

Sensa - Shutterstock, Profimedia

Sensa – Shutterstock, Profimedia

Angažovanje sopstvenih resursa

Iako joga predstavlja proces, ona može da bude alatka da se dete, ali i odrasli, nose sa onim što život nosi. Joga pomaže da učinimo nešto dobro za sebe, počevši od učenja (pravilnog) disanja, preko položaja (asana) do potrebnog opuštanja kroz posebne tehnike i meditaciju. Osposobljava pojedinca da “prepozna, razume i upravlja svojim energetskim, telesnim, emocionalnim i umnim potencijalima u cilju postizanja ravnoteže. Ona se praktikuje sve više u svetu, ali i kod nas, kroz razne škole i sisteme“. Joga inače postaje popularna širom sveta u školama, bolnicama, korporacijama, zatvorima, vojnim bazama, univerzitetima. Joga za decu takođe uzima maha u svetu, ali i kod nas.

Brojna naučna istraživanja pokazuju korisnost joge uopšte kao i joge za decu.

Sve veći broj empirijskih istraživanja tokom poslednje četiri decenije ukazuje na činjenicu da joga ima direktan uticaj na neuro-psiho-fiziološke sisteme tela, a rezultati zavise od specifičnih tehnika joge koje su primenjene. Dolazi do promene frekvencije moždanih talasa u centralnom nervnom sistemu, menja se metabolizam glukoze, aktivnost neurotransmitera. Zapažene su i promene autonomnog nervnog sistema, endokrinog sitema, respiratornog itd.

Istraživanja ukazuju i na to da su deca koja su praktikovala jogu imala bolju sabranost pažnje i bolje rezultate učenja. Vežbanjem joge se poboljšava pažnja, koncentracija, koordinacija, memorija, fokusiranost; smanjuje se nivo hiperaktivnosti, impulsivnosti i nepažnje, agresije i anskioznosti; jačaju motorne funkcije, stiče se telesna elastičnost, svesnost o telu, samim tim poboljšava se odnos prema telu, deca lakše prihvataju sebe i stiču samopouzdanja. Joga pomaže i u dijagnostikovanim mentalnim, zdravstvenim poteškoćama, kao što su anksioznost, problemi sa ishranom, gubitak pažnje, post traumatski stresni poremećaj, ADHD. Ona povećava pozitivne obrasce ponašanja i smanjuje one štetne. Odgovor na stres je bolji, a rezilijantnost se povećava. Za razliku od farmakologije, joga podstiče učesnike da budu aktivno i nezavisno uključeni u sopstveno lečenje i upravljanje svojim ponašanjem, i to dugoročno, o čemu  govore Ingunn Hagen i Usha S. Nayar u već pomenutom radu, gde ističu da praktikujući jogu, deca aktivno uključuju u svoj proces razvoja, što je važno u povećavanju njihovog kapaciteta za razvoj.

Sve u svemu, joga poboljšava fizičko i emocionalno blagostanje, pomaže detetu da bude svoje, da postane zdrav, odgovoran i produktivni član/ica društva. Joga pomaže da nam telo bude odlično i iznutra i spolja, da nam telo, um i duša budu povezani.

Šta kažu istraživanja?

Prva ozbiljnija istraživanja na polju joge su rađena dvadesetih godina XX veka, ali ovi eksperimenti su uključivali izuzetno napredne tehnike jogina. Prva veća i ozbiljnija istraživanja ovakve oblasti a da ona nisu bazirana samo na posebna dostignuća jogina u Indiji, kako navodi dr Širli Teles (Shirley Telles), krenula su krajem šezdesetih godina, odnosno početkom sedamdesetih kad je jogi Maharishi Mahesh predstavio svetu transcendentalnu meditaciju koja je zauzela važno mesto razvoja i u zapadnom društvu. Primećuje se posle toga relativno zatišje, i onda početkom 21. veka ono postaje sve prisutnije, sa sve više naučnih istraživanja. Kada na primer ukucate u pretraživač naučnih radova (Scholar Google) da pogledate radove i istraživanja koja se odnose na jogu za decu i dobrobiti koja ona donosi, izbaci vam oko 65.000 rezultata. Po dr Shirley Telles, neke od ovih studija su dobro kreirane i zahtevaju dalja istraživanja da bi se razumeli mehanizmi koji stoje iza napretka joge. Neke druge studije predstavljaju polazišne osnove za buduća istraživanja, gde će se parametri bolje postaviti. Inače, najveći broj radova je sa teritorije Indije, a onda iz SAD-a, a jedna od najproduktivnih naučnica jeste već navedena dr Shirley Telles, koja  se bavi uticajem joga prakse na zdravlje i rehabilitaciju, i objavljuje radove u mnogim prestižnim naučnim časopisima.

Joga se u svetu sve češće primenjuje u školama, a vode je nastavnici koji su i sami učili jogu, kao i instruktori/ke joge. Uspešan primer ovakve primene joge u školama, kako navodi Polin S. Džensen (Pauline S. Jensen) je program grupe koja promoviše veštine življenja, koji se primenjuje u 160 australijskih škola. Ministarstvo prosvete u Francuskoj je tražilo od međunarodne organizacije istraživanja u oblasti joge i obrazovanja, koja je osnovana 1978. godine, da obuči nastavnike koji su voljni da primene jogu u svojim školama. U SAD takođe postaje programi koji podržavaju jogu, u Indiji posebno. Dobar je signal da pojedine vlade, ali i veliki univerziteti podržavaju i finansiraju istraživanja uticaja joge. Ovo su samo neki od primera.

Kad čitate o korisnosti joge za decu, pa i za odrasle, pomislite da je ona svemoguća, skoro pa da zvuči kao ubleha. Isto tako, kao što je potrebno za sve, tako je i ovde važno promišljati i tražiti prave odgovore za određene poteškoće u životu i odrastanju deteta. I dalje se smatra da je za neka stanja i dijagnoze kod dece medicinski tretman najbolja opcija, bez obzira što joga pokazuje dobre rezultate. U jednom od radova „Therapeutic Effects of Yoga for Children: systematic review of the literature“, autori navode kako je evidentno da joga doprinosi dobrobiti dece u određenim rehabilitacionim procesima, ali je isto tako potrebno mnogo još detaljnih istraživanja u kojima bi bila postavljena detaljnija joga praksa, kao i veća pedijatrijska klinička ispitivanja. S druge strane, dr Telles navodi kako je važno imati različite istraživačke metoda za razumevanje uticaja joge posebno na mlađu decu koja ne mogu jednostavno objasniti dešavanja u svom unutrašnjem svetu – nije baš sve isključivo u brojkama.

Kako se radi joga za decu?

Predmet istraživanja joge za decu predstavlja između ostalog i njihovo rano detinjstvo, kao i način rada. Jedno od istraživanja u SAD (Investigating Early Childhood Teachers’ Perceptions of a Prechool Yoga Program, Kenya Wolff, Alicia Stapp) rađeno je iz ugla vaspitača/ica: kako oni percepiraju uvođenje časova joge u predškolsku ustanovu, te kako vide promenu ponašanja kod dece. Neke od prvobitnih reakcija vaspitača koji su imali zadršku prema jogi su: „Ova deca su divlja, a joga je mirna“; „Biće im dosadno i neće ovo izaći na dobro“. Međutim, njihova očekivanja nisu se obestinila – ipak se drugačije radi sa decom nego sa odraslima. Joga za decu nije uvek tiha joga, u njoj ima i igrica, mašte i avanture. Koristi se ono što deca vole, a to je da se pretvaraju i imitiraju životinje. Još jedna važna razlika postoji između joge za decu i joge za odrasle: joga za decu je mnogo više timska i društvena kad se radi u grupi. Oni rade zajedno, ali i usmereni su i na sebe.

Kroz priče možete da uradite puno korisnog i zabavnog. S obzirom da položaji u jogi korespondiraju sa životinjama, vegetacijom, pejsažom, legendama, stvarima i pojavama oko nas, vrlo je lako iskoristiti i osmisliti lepu priču i igrati se sa decom, a s druge strane, naučiti ih važnim stvarima koja ide pod ruku sa jogom, što je gore u tekst već pomenuto. Inače, deca su prirodni „jogini“: pogledajte ih samo kad se igraju, spontano zauzimaju prave joga položaje, pas koji gleda dole, dečji položaj, plug i slično.

Smišljanje svojih položaja je deo iste te priče. Iz pomenutog istraživanja čitamo kako je učiteljica joge radila sa decom, između ostalog: smišljala je priče na osnovu onoga što su radili u školici ili onog šta se dešavalo u određenom periodu godine; za noć veštica je smislila položaj veštice i crne mačke koja se isteže. „Uvođenje“ novih položaja je u mojoj kući bio važan deo joge. Moj sin je hteo da zna da li postoji položaj puža (pa ako postoje sve ove životinje, zašto ne bi postojao i položaj puža?), a ako nema, vrlo rado će ga on smisliti i zauzeti.

Važno je napomenuti što mi generalno znamo, ali čini se, često zaboravimo, da je svako dete za sebe, posebno, neponovljivo i različito, pa bi isto tako izgledala i joga za njega ili nju.

Vrlo lep opis rada sa decom i kako izgleda čas joge za njih daje Babita Singh u okviru rada „Doprinos joge socijalnom razvoju dece“: Kada uvažavamo inteligenciju dece i kada osluškujemo na koji način bi oni voleli da ih podučavamo, onda zajedno kreiramo časove joge. Sebe radije vidimo kao one koji usmeravaju aktivnosti nego kao učitelje. Vodimo decu i otvaramo srca za mogućnost da oni vode nas…Praktikujući asane, istražili smo mnoge druge oblasti života kao što je prilagođavanje i ponašanje životinja…. Naš program angažuje um, telo i duh na načine na koje deca lako uče. Uz primenu muzike, igara, pričanja priča, crtanja i vremena koje provodimo zajedno, joga predstavlja interdisciplinarni pristup učenju.

(Sensa, novembar 2019)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s