Nije lako biti mama i u nekom momentu odlučiti se na moto – sama sebi na prvom mestu. Kako kaže jedna mama: najlakše mi je odreći se svojih želja i potreba. Možda ne najlakše, ali svakako je najbrže. A i sramota je – kako ja, je l’, kao mama, mogu da imam svoje potrebe kad je bebina na prvom mestu? Da li to znači da ja nisam dobra mama?
Naravno da je važno da se brinemo o bebi, i naravno, najvažnije nam je da je beba dobro u svakom smislu te reči, te sve činimo da tako i bude. Međutim, neke potrebe mogu da zadovolje i drugi, a mi da se pozabavimo sobom, makar pola sata, sat vremena. Ona čuvena rečenica – ako sam/a sebi nisi dobar/dobra, kako ćeš to biti drugome – ne može više da važi koliko u ovom slučaju.
Mnoge mame s kojima sam pričala, a i koje dolaze na časove joge, su veoma umorne, pa čak i iscrpljene. Uživaju sa svojim bebama, ali im treba i barem mali odmak.
I vidim koliko je neophodno da se bar nakratko, odmaknemo od kuće, da uradimo nešto za sebe, da podelimo s drugim mamama dileme, strahove, pitanja, razmišljanja. Tada se lakše i s novom energijom vratimo svojim milim bebama/deci.
Ponekad se osećam kao da sam i sama u nekom ‘mama-kovitlacu’ koji me nosi i kao da pokušavam da se uhvatim za nešto stabilno. A za šta drugo, ako ne za sebe. To nas, između ostalog, i joga uči.
